Džon Maksvel Kuci-tajanstveni pisac

Lik i delo pisca o kome se malo zna

Džon Maksvel Kuci je Južnoafrički pisac. Studije matematike i književnosti završio je u Kejptaunu. Doktorat iz lingvistike završio je u SAD-u, u Teksasu na prozi Samjuela Beketa. Od 1972. godine predavao je književnost u svom rodnom gradu. Već godinama živi u Australiji, u Adelaidu gde radi kao profesor Univerziteta od 2002. godine. Bio je gostujući profesor na Harvardu, Stanfordu i Čikaškom univerzitetu.

• 

O ovom piscu se veoma malo zna, jer retko daje intervjue i ono što kaže veoma je šturo i sažeto. Zbog toga ga javnost smatra misterioznim i tajanstvenim. Ono malo ljudi koji ga znaju i koji su imali prilike da ga upoznaju kažu da ima blag glas i dobar smisao za humor. Takođe, on je i vegetarijanac i svake godine vozi biciklističku trku uz planinu iznad Kejptauna. Ovo su malobrojni detalji iz piščevog života koji se znaju, dok je sve ostalo prekrivenom velom misterije.

Posle diplomiranja otišao je u London 1961. godine. Tamo je radio četiri godine kao programer. Takođe, radio je i u oksfordskoj laboratoriji za razvoj softvera. Međutim, London je za njega dok je boravio u njemu bio siv i negostoljubiv, a on tada još mlad i neiskusan. U Nacionalnoj biblioteci u Londonu pronašao je temu za svoj prvi roman pod nazivom ”Zemlje sumraka”.

• 

Međunarodnu slavu stekao je 1980. godine zahvaljujući romanu ”Iščekivanje varvara”. Dvostruki je dobitnik Bukerove nagrade i to 1983. i 1999. godine, kao i Nagrade Jerusalima 1987. godine. Dobitnike je i Nobelove nagrade za književnost 2003. godine. Priznanja i nagrade dobio je i u Južnoj Africi, Velikoj Britaniji, Francuskoj i SAD-u.

https://www.korisnaknjiga.com/sramota-naslov-3767

Književni opus Džona Kucija

Na njega kao pisca uticali su Franc Kafka, Samjuel Beket, Dostojevski i Danijef Defo. Njegova dela snažno su obeležena idejama i ponašanjima nastalim kao posledica aparthejda. To je kod njega poprimilo univerzalan karakter. Njegov odnos prema pričama uvek je bio ambivalentan. ”Dečaštvo” je autobiografska fikcija pisana u trećem lice jednine. Dečak je uvek On. Priča je okrutna i nežna, baš kao i istina. U romanu ”Fo” ovaj pisac na veoma specifičan način opisuje događaje iz knjige ”Robinzon Kruso” prikazujući ih iz potpuno nove perspektive .Roman ”Gvozdeno doba” pisano je u vreme rasnih nemira i vanrednog stanja u Južnoafričkoj Republici. To je njegovo jedino delo koje govori o istorijskim događajima, jer je izneo svoj stav o aparthejdu. Za roman ”Sramote” dobio je Bukerovu nagradu 1999. godine. U njemu su opisani događaji seksualnog zlostavljanja koje je prvo uradio glavni junak profesor svojoj studentkinji crnkinji. Potom je to doživela njegova rođena ćerka belkinja.

Sve njegove romane na srpski jezik prevela je Arijana Božović i približila nam je jednog tajanstvenog pisca, a on je kao ličnost ostao manje poznat javnosti.

•